Diploma se kači na zid

Evo već četvrtu godinu pripadam podgrupi ljudskog roda zvanoj studenti.
Sigurno ste čuli: to su oni ljudi koji se bore za znanje i po ceo dan kao nešto uče i vazda su nešto zauzeti (svako iz sopstvenih razloga). Cilj je na kraju samo jedan – doći do diplome željenog fakulteta.
Ovo je verovatno najgluplje postavljen cilj i oni ljudi koji ovako posmatraju studiranje će diplomu stvarno moći samo da okače na zid.

Na koga mislim kada ovo pišem?
Svi smo mi imali bar jednog druga/drugaricu u srednjoj ili osnovnoj školi koji je bio u stanju da celu knjigu iz istorije, geografije ili nekog sličnog predmeta nauči napamet i tako dobije neku visoku ocenu.
Tu je poenta priče. Oni su to naučili, izdeklamovali, dobili ocenu i uradili master reset u glavi. Na fakultetu stvari stoje malo drugačije, a opet isto. I među studentima ima ljudi koji su uvek nad knjigom, uvek nešto uče, spremaju kolokvijume pre nego što počne prvo predavanje i sl.

Šta tu ima loše?
Naravno ništa. Bolje je nego biti kampanjac i spremati ispite za 3-5 sati (kao neki :D ), ali ljudi koji na taj način prolaze kroz studije u velikom broju prave veliku grešku.
Fakultet nije obrazovna institucija na kojoj ćete steći znanje samo idući na predavanja i vežbe. Diplomu ćete steći, ali znanje nećete. Zato se vraćam na rečenicu o glupo postavljenom cilju o sticanju diplome.
Dakle, prođeš kroz neki fakultet, položiš nekoliko desetina ispita, dobiješ neko zvanje i šta znaš da radiš? – Ništa.
Fakultet (bar mogu da pričam o FON-u) će vam pružiti sjajnu osnovu da možete da birate u kom smeru ćete se usavršavati, ali neće od vas napraviti stručnjaka za bilo šta.
To morate sami, a svi znamo kako se to radi. Sedneš kući, zainteresuješ se za nešto i kreneš da radiš na sebi i utrošiš gomilu vremena na to i stvarno stekneš znanje. Da li ćete to izvesti kroz stručne prakse, studentske organizacije fakultetske ili sopstvene projekte već nije bitno. Bitno je da postoji interesovanje i želja.

U tom smislu postoji nekoliko vrsta studenata koji bi se mogli rasporediti na nekoj menadžerskoj šemi sa 4 kvadrata koju neću crtati :D.
1) Imam visok prosek, položio sam sve ispite i mnogo sam jak. Svi jedva čekaju da me zaposle.
Bla… Najgora varijanta. Prosek oko 10, a svo znanje iz npr programiranja se svodi na neki trivijalni „hello world“, ako i toliko. RAR/ZIP su mnogo komplikovane stvari, a kad čujete šta pitaju na predavanjima, zapitate se ko ih je uopšte pustio da polože bilo šta.
Kome treba ovakav „stručnjak“? Ali neko će se prevariti pa će primiti ovakvog studenta na posao i posle kad vidi šta je uradio, pričaće kako je fakultet sa koga je on došao loš.

2) Studenti sa slabim prosekom koji se svuda guraju.
To su oni koji nemaju neke ocene, ali ćete ih uvek videti na fakultetu i uvek rade na nekim projektima, nešto sami izmišljaju, pokušavaju da prošire znanje koje steknu na fakultetu jer su svesni da znanje potrebno da se položi ispit nije dovoljno u realnom životu pa makar ocena bila i 10.

3) Studenti sa visokim prosekom koji se svuda guraju.
Slično razmišljanje kao ovi iznad, samo što su još i položili sve ispite u junu i imaju visoke proseke. Uglavnom ljudi koji zaslužuju da im se skine kapa.

4) Studenti koji posećuju predavanja jednom godišnje i polažu dva ispita u istom periodu.
To su oni koji fakultet nikada neće ni završiti.

Uglavnom, verujem da svi mi treba da iskoristimo tih nekoliko godina na fakultetu da stvarno napredujemo u nekoj oblasti koja nas zanima. Ukoliko ne nađemo cilj studiranja (šta ja želim da budem kad porastem?)  dobra je šansa da ćemo na kraju imati zvanje bez znanja.
Često sam za ovih par godina čuo izgovore: „Kako da se bavim nečim kad studiram?“.
Takvi odgovor treba da potraže u vidu ljudi pod 2) i naročito pod 3), a tu je i ona izreka: „Ko hoće nađe način, ko neće, nađe izgovor“.

Na kraju se sve svodi na pitanje volje i vizije.
Znanje se računa, a diploma se kači na zid.

24 Responses

  1. Ivan Minic novembar 20, 2011 / 02:23

    Fakultet je sistem, i kao i sa svakim drugim sistemom, najvaznije je proci kroz njega najmanje moguce ostecen. Sustinski problem je sto su mnogi od nas godinama uceni da je dovoljno da oni samo zavrse faks i da ce sve ostalo doci na svoje i biti u redu. Sa druge strane, na pojedinim fakultetima klincima se usadjuje ideja da su Bogom dani, i da svi samo cekaju da oni zavrse i pojave se na vratima. Srecom, ako su redovni studenti, imaju dovoljno malo godina da se mogu oporaviti od brutalnog samara realnosti…

    • Vuk Stanković novembar 20, 2011 / 09:04

      Upravo tako :)

    • Dušan Dević novembar 20, 2011 / 21:15

      U potpunosti se slažem… Pogotovo na privatnim fakultetima koji ubeđuju studenta „da su na pravom mestu“…

      „imaju dovoljno malo godina da se mogu oporaviti od brutalnog samara realnosti…“ – :)

  2. Diskriminisani student novembar 20, 2011 / 17:06

    Gde sam ovde ja? Ovo je diskriminacija! Dolazim na faks redovno, imam prosek 8,00 ali me za njega, studentska desavanja, aktivnosti i narocito organizacije (koje smatram najvecom studentskom zabludom) boli uvo… Smatram da je ovo pisala subjektivna osoba koja je toliko okupirana faksom, studentskom organizaciom i projektima da pored faksa nema privani zivot. Prijatelju opusti se malo,putuj, idi na zurku i nadji neku devojku jedna je mladost, ako si rodjen za ovo posao ces naci, a ako nisi dzaba ti sve ovo.

    • Vuk Stanković novembar 20, 2011 / 17:12

      Nema potrebe da te guram u bilo kakvu podelu (naročito ne ja).
      Živo me zanima šta ćeš znati da radiš kad izađeš sa tog fakulteta, ako te ništa ne zanima.
      Naravno da sam pisao iz sopstvenog iskustva, a što se tiče mog privatnog života u njega su upućeni oni koji treba da budu upućeni.

      Uzgred, osnovna je kultura na internetu da komentarišeš pod svojim imenom. Ja nikad nisam komentarisao bilo koji blog, a da nisam napisao svoju mail adresu (i link ka sajtu)

    • Nemanja Čedomirović novembar 21, 2011 / 01:40

      Kolega, a priznajte da ste i Vi hteli u neku organizaciju ali nisu Vas primili pa ste sada kao ljuti :D haha e ja sve mislio da je manje takvih kao Vi ali pogresio sam ponovo…

  3. Dejan Vujanić novembar 20, 2011 / 21:32

    Na nekim fakultetima ti ništa ne vredi da stekneš diplomu u roku a da nisi ništa radio praktično za vreme studija.
    Dok na nekima bogme vredi samo bubati i posle da čekaš posao.
    Mada Srbija je zemlja šarolika pa je sve jedno da li kao mlad imaš ili nemaš diplomu, bitno je da znaš da radiš ono što radiš potogovo ako je vezano za biznis i ako si sam svoj gazda. A kasnije se gleda i šta znaš i da li imaš diplomu.

    • Vuk Stanković novembar 21, 2011 / 22:37

      Naravno.. Baš zato sam i napisao ovo. Diploma neće pričati za bilo koga na razgovoru za posao. Ako ništa nema iza toga, džabe diploma pa taman da je sa Oksforda :)

  4. Lana Petković decembar 6, 2011 / 13:45

    Pa da, ali ti si sve ovo generalizovao.
    Ovo što si napisao se konkretno odnosi na FON, ali ne odnosi se npr. na medicinu, gde ni ne možeš da naučiš ništa ako ne posećuješ vežbe(praksu), predavanja, etc…
    To što mi na FON-u se bavimo nečim gde uz malo truda možeš sam da se usavršavaš uz malo stručne literature, to je druga stvar, ali ne može to da funkcioniše na svim fakultetima.

    • Vuk Stanković decembar 7, 2011 / 15:28

      Naravno. I pisao sam iz perspektive prvo FON-a, a onda i još nekih sličnih fakulteta :)

      • tarantula decembar 8, 2011 / 18:05

        Na koje slicne fakultete konkretno mislis? Posto smatram da FON spada medju lakse drzavne, daleko lakse od Ekonomksog, Pravnog, ETFa itd.

        • Vuk Stanković decembar 8, 2011 / 18:34

          Nisam govorio o težini fakulteta već o činjenici da na nekim fakultetima ne možeš steći praktično znanje osim ako se sam ne potrudiš, a tu uglavnom spadaju tehnički fakulteti ;)
          Naravno da se slažem da je ETF teži od FON-a, ali to ne menja činjenicu da ukoliko odeš i položiš neke ispite, to i dalje ne znači da imaš znanje

          • tarantula decembar 8, 2011 / 21:14

            Da, razumem, ali mislim da je jako tesko na zahtevnom fakultetu uporedo raditi i uciti, Pogotovu ako student zbog ogranicenih finansijskih sredstava juri budzet i daje veliki broj teskih ispita za kratko vreme kako bi ostao na budzetu, zadrzao dom, kredit i td. U tom smislu je mnogo lakse ljudima sa privatnog fakulteta da svoj CV ispune raznoraznim poslovima, ali je, hvala Bogu, diploma drzavnog i dalje neuporedivo cenjenija od privatnog.

  5. Veljko Maracic decembar 8, 2011 / 23:34

    Dosli smo i do kljucnog momenta dragi nam studenti, a to je da kako god okrenes, FON ispadne najlaksi fakultet i svi ga gurate na zid srama. Pa rodjaci, niste bili ni maloletni ni maloumni kada ste upisivali fakultet, pa mogli ste odluciti (osim ako niste bili pod jakim uticajim roditelja koji vam i danas sugerisu kojom stranom ulice da idete) sta vam se svidja, sta vam ide, biraj i grizi napred! Elem, s obzirom da sam manje-vise upoznat sa svakim faksom na beogradskom univerzitetu, sto ukljucuje nacin rada, informisanost studenata, broj organizacija, mogu vam reci da ostali ne mogu ni da prismrde FON-u! Bukvalno, drugi fakulteti su provinicje za FON po svakom kritetijumu gledano, i to sto je Fon-ovcima dostupno drugima nece biti ni za 10 godina. E sad, kad imate sve vrhunske stvari u ponudi na vama je da odlucite sta dalje i kako,…a to ako ste smotani ili su vam ambicije ubile uciteljice u trecem razredu, jbg. odlucite se izmedju gore navedenih prve i cetvrte grupe. Aktivizam ce vam doneti znanje, instant informacije (koje su vrlo pozeljne u danasnje vreme zbog tendencija koje su postavljene), kontakte, sanse za praksu, posao,.. Sve u svemu, ako nemate vezu za posao prepusteni ste sami sebi tako da KIDAJTE!

    • Vuk Stanković decembar 8, 2011 / 23:39

      Nije sporno da je lakše završiti FON nego ETF, ali fora je završiti FON kvalitetno, zar ne?
      Slažem se sa svim navedenim :)

  6. Brane decembar 18, 2011 / 22:56

    Moje mišljenje je da fakulteti sve više gube na važnosti, pojviše zbog toga što su fakultet i praksa(rad) dva različita pojma. Ja isto tako studiram, ali ne računam da će mi fakultet pomoći u mom radu.

    • Vuk Stanković decembar 18, 2011 / 22:59

      Ali i to je pogrešan stav. Naravno da će pomoći, jer zašto bi išao, ali ako prođeš kroz fakultet bez ideje šta želiš da radiš posle, od njega neće biti neke vajde

  7. Vukotic Milos januar 12, 2012 / 00:21

    Vuce, da se zargonski izrazim – objasnio si! :D
    Slazem se potpuno sa svim sto si rekao!

    Prakticno od kad sam punoletan konstantno ponavljam isto ovo sto si ti napisao:
    „To morate sami, a svi znamo kako se to radi. Sedneš kući, zainteresuješ se za nešto i kreneš da radiš na sebi i utrošiš gomilu vremena na to i stvarno stekneš znanje. Da li ćete to izvesti kroz stručne prakse, studentske organizacije fakultetske ili sopstvene projekte već nije bitno. Bitno je da postoji interesovanje i želja.“

    Ucenje je po meni prirodan proces kao i sve ostalo, i bas kao sto recimo – prijateljstvo ne treba da bude isforsirano, vestacko, samo radi zloupotrebe i interesa, tako ni ucenje ne treba biti isforsirano, izvestaceno, samo radi ocene, i u nekom tamo redosledu koji je NEKOME TAMO odgovarao!

    Uci se prirodno i iz radoznalosti, upijas oblasti onim redosledom kojim te radoznalost ukombinovana sa tvojim do sada steknutim znanjem vodi.
    Kao drvo koje se grana i radja plodove(rezultate), a ne kao grane nabacane na „random“ mesta, i ocekujes da ih neko tek tako spoji u smisaoni oblik(kako u skoli i na fakultetu rade).

    Na Vukajliji sam postavio svoju definiciju skole:

    ŠKOLA
    Ustanova koja do kraja života u vama uništi svaku volju za učenjem koju ste eventualno pre toga imali.
    Ponekad može imati i suprotan efekat na srećne pojedince poznatije kao „štreberi“.

    Ipak škola je neophodna radi društva, spoznavanja različitih ljudi, osobina i karaktera, to je ionako jedino što u njoj ikada naučite a da ne zaboravite za par dana.

    -„Da me neko tera da igram video igre za domaći, ne bih ih nikad puno igrao.“
    -„Da me neko pusti na miru da sam, svojom voljom, iz radoznalosti dohvatim knjigu, možda bih nekada nešto i naučio.“

    Svaka cast na tekstu jos jednom! :)

  8. zverko februar 23, 2012 / 22:05

    Užasno me iritira to „najlakši fakultet“. Da li vi uopšte znate šta znači lak a šta težak fakultet? U Srbiji pojam „težak fakultet“ ima onaj gde moraš da padneš ispit zbog isfrustriranog profesora koji ima sindrom više vrednosti, u rangu sa bogom, gde se uče kojekakve gluposti (poput broja ovaca na prvom ekonomskom dobru u Srbiji davne…. i to na Ekonomskom fakultetu)… Fon nije lak fakultet jer se lako prolazi nego što je znanje praktično, profesori su odlični a gradivo je savremeno. I zato su studenti Fona mnogo bolji od studenata Ekonomije. Iako nisam išao na Fon, iz prakse, saradnje sa mnogim firmama koje vode ljudi koji su završili Fon, moje iskustvo je takvo. A učenici Pravnog, Ekonomije i ETF-a, kao što je neko naveo, su dobrim delom mnogo isfrustrirani i nažalost jako nekomunikativni i uobraženi. Opet, ne bih nekog da uvredim, ali to je moje iskustvo.

    Što se tiče blogposta, sve pohvale Vuče, keep the good work!

    • Vuk Stanković februar 23, 2012 / 22:08

      Hvala :)

  9. Jelena Popović septembar 13, 2015 / 19:20

    Znam da kuckam post posle 3 godine, ali upisala sam ISiT, ali bih da se prebacim na Menadzment, jer me to vise interesuje. Upisala sam ISiT na nagovor, da se razumemo. :D
    Interesuje me perspektiva FON-ovca menadzera po zavrsetku studija u Srbiji. Hvala na odgovoru. :)

    • Vuk Stanković septembar 13, 2015 / 19:34

      Ja sam bio ISIT-ovac pa sad nisam baš pozvan da dam neki precizan odgovor :)
      Ali generalno, ako se ne varam, prilično dobro prolaze i ISIT-ovci i menadžeri, a kasnije ćeš (valjda je još tako) birati da li ćeš na operacioni menadžment ili kvalitet.
      Ne znam nikoga ko je uložio neki trud u studije, a da se nije lepo zaposlio.
      Nadam se da će se javiti neko sa više informacija, ali opet kažem, studenti FON-a relativno brzo i lako nalaze posao (bar je do sada bilo tako)

      • Jelena Popović septembar 13, 2015 / 20:07

        To je i glavni razlog za prebacivanje, sigurno cu vise truda uloziti na menadzmentu, jer su mi mnogi rekli da sam „rodjena“ za to, s tim sto mi ne ide lose ni programiranje, pa su na mene uticali pritisci, kojih sam resila da se oslobodim konacno. :-D Hvala na odgovoru u svakom slucaju, mnogi kazu da je bitno da volis ono sto radis i da se trudis van fakulteta. Neki opet i pored toga nemaju posao godinama. Pretpostavljam da je to rizik koji moramo da preuzmemo. :-)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Obavesti me o budućim komentarima putem e-maila. Takođe, možete se prijaviti bez komentarisanja.